TENS (Transkutana Elektro Neuro Stimulacija), terapijski modalitet u fizikalnoj medicini i rehabilitaciji, je tehnika draženja perifernih nervnih završetaka impulsima naizmenične struje.

Prvi modalitet TENS-a, kasnije nazvan konvencionalni TENS, koncipiran je na osnovu teorije kapije bola 1967. godine. Prema ovoj teoriji, draženje strujom izaziva aktivaciju debelih aferentnih vlakana, što za posledicu ima smanjenje bola. Osim primene TENS-a u analgeziji, ova tehnika se koristi za elektroakupunkturu i lečenje mišićnih atrofija.

Kontraindikacije za primenu TENS-a skoro da ne postoje. TENS ne smeju da koriste osobe sa pejsmejkerom i drugim električnim uređajima ugrađenim u telo, kao ni pacijenti koji boluju od od epilepsije i srčanih aritmija. TENS nije moguće primenjivati kod pacijenata koji imaju alergiju na elektrode ili kontaktne medijume. Elektrode za primenu TENSa ne bi trebalo postavljati u predelu karotidnog sinusa, gravidne materice, na oštećenu kožu i u blizini usta i oka.