Elektrostimulacija je terapijska metoda koja za izazivanje mišićne kontrakcije koristi električne impulse različitog oblika, trajanja i inteziteta, zavisno od prirode oboljenja.

Elektrostimulacija se koristi u lečenju stanja perifernih oduzetosti mišića, koje nastaju oštećenjem nervnih puteva kada nije moguće izvesti aktivan pokret.
Ključni efekti elekrostimulacije su trening oduzetih mišića, očuvanje svih kvaliteta mišića i sprečavanje njihove atrofije, stimulacija regeneracije nervnih vlakana, ukoliko nije došlo do prekida nervnog stabla. Ukoliko je došlo do prekida nervog stabla elektrostimulacija se i ne vrši dok se kontinuitet ne obezbedi hiruškom intervencijom.

Elektrostimulacija se vrši toliko dugo dok se ne jave aktivni pokret i mišić dobije dovoljno snage da se lečenje nastavi kineziterapijom, mada se i ove dve terapijske procedure uvek i kombinuju.Takođe je dragocena i magnetna terapija koja svojim biostimulativnim efektime ubrzava regeneraciju živca.

Za orjentaciju o dužini elektrostimulacije služi saznanje da normalna regeneracija živca napreduje 1 milimetar dnevno, ako nije došlo do prekida kontinuiteta živca, ili ako je on hiruški obezbeđen. Put regeneracije je dužina od mesta povrede pa do ulaska u mišić, po pravilu negde na sredini mišićnog tela, pa je onda lako izračunati broj dana lečenja u najoptimalnijoj situaciji.

Za elektrostimulaciju je veoma važna apsolutna saradnja i motivacija pacijenta, koja po pravilu ne izostaje kada se vidi da je pokret paralizovanog dela ekstremiteta moguć.

Svakako je neophodno primenjivati i sve druge oblike fizikalne terapije i rehabilitacije u cilju lečenja i prevencije veće invalidnosti.

PROBLEMI SA MOKRENJEM

Probleme sa mokrenjem, poput muškaraca, mogu imati i žene. Najčešće se radi o takozvanoj inkontinenciji, koja predstavlja nemogućnost zadržavanja mokraće. Poremećaji mokrenja nastaju kao posledica slabosti mišića i vezivnog tkiva karličnog dna.

Slabost najlakše nastaje tokom trudnoće i porođaja, te se inkontinencija češće javlja kod žena koje su rađale. Javlja se i usled slabe aktivnosti mišića tog područja, tako da se pogoršava sa starenjem, zatim nakon šloga i paralize (paraplegije). Takođe, hirurški odstranjena materica i veliki ožiljci na međici često izazivaju inkontinenciju.

Postoje tri vrste inkontinencije:

1. Stres inkontinencija urina, koja predstavlja neželjeno isticanje urina pri naporu, napinjanju, kijanju ili kašljanju;
2. Urgentna inkontinencija ili preterana aktivnost bešike, koja se odnosi na preteranu aktivnost mišića bešike koji se naziva detruzor i koji stvara pojačani nagon na mokrenje, uz slabe ili nikakve znake upozorenja, a često propraćen isticanjem urina;
3. Mešoviti tip, koji obuhvata simptome prethodna dva oblika inkontinencije.

Stres inkontinencija urina je najčešći oblik poremećaja mokrenja kod žena. Manifestuje se nevoljnim gubitkom urina prilikom napora (kašljanje, kijanje, trčanje i slično). Češći je kod pacijentkinja koje su imale više porođaja, operacije u maloj karlici (histerektomije), kao i kod gojaznih i fizički slabo aktivnih žena.

Postavljanje pravilne dijagnoze je od prevashodnog značaja za određivanje adekvatne terapije. Dijagnostički postupci obuhvataju, pre svega, dobro uzimanje anamnestičkih podataka, jer se upravo tu već može postaviti preliminarna dijagnoza i distinkcija od ostalih vidova inkontinencije. Zatim treba uraditi laboratorijske analize, ultrazvučni pregled urotrakta i isključiti druge moguće uzroke inkontinencije (infekcija, kalkuloza i slično). Dijagnostički algoritam obuhvata još i vođenje dnevnika mokrenja, kao i cistoskopski pregled sa probama na stres. Po potrebi se može uraditi i urodinamsko ispitivanje.

Modaliteti lečenja su raznoliki. Promena načina života uključuje korekciju unosa tečnosti, prevashodno kafe i gaziranih pića, prestanak pušenja, regulisanje telesne težine.

Povećanje fizičke aktivnosti i primena Kegelovih vežbi za jačanje karličnog dna takođe spadaju u vidove lečenja.
Elektrostimulacija je terapijska procedura koja se primenjuje za jačanje mišića karličnog dna i treba je sprovoditi uz nadzor fizioterapeuta.